Alchajmerova bolest: rani znaci, faze i šta danas postoji od terapija

Alchajmerova bolest se retko prepozna na vreme. Porodica najčešće mesecima, ponekad i godinama, pripisuje prve znake godinama, umoru ili stresu — a onda u jednom trenutku postane jasno da nije reč o zaboravnosti. Ovaj tekst objašnjava po čemu se rani znaci razlikuju od normalnog starenja, kako izgledaju faze bolesti, kako se postavlja dijagnoza i šta danas realno postoji od terapija.

Alchajmer i demencija nisu ista stvar

Demencija nije bolest, nego skup simptoma — gubitak pamćenja, otežano rasuđivanje i snalaženje, promene u ponašanju. Uzroka ima više: vaskularni, Luijeva tela, frontotemporalna degeneracija, kombinacije.

Alchajmerova bolest je najčešći pojedinačni uzrok demencije. Znači: svaki Alchajmer vodi u demenciju, ali nije svaka demencija Alchajmer. Razlika je praktična, ne akademska — jer se vaskularna demencija i neki reverzibilni uzroci (poremećaj štitne žlezde, manjak B12, neželjena dejstva lekova) leče drugačije. Zato je tačna dijagnoza prvi korak, ne formalnost.

Deset ranih znakova — i po čemu se razlikuju od starenja

Alchajmerova asocijacija koristi deset znakova koji razdvajaju bolest od očekivanih promena u starijem dobu. Razlika je skoro uvek u tome da li se informacija kasnije vrati i da li smeta svakodnevnom funkcionisanju.

1. Gubitak pamćenja koji ometa svakodnevni život. Zaboravljanje tek naučenog, ponavljanje istih pitanja. — Starenje: povremeno zaboravi ime ili termin, pa se seti kasnije.
2. Teškoće u planiranju i rešavanju problema. Ne može da isprati recept koji je godinama koristio, gubi se u računima. — Starenje: povremena greška u plaćanju računa.
3. Teškoće sa poznatim zadacima. Zaluta na putu koji vozi decenijama. — Starenje: treba mu pomoć oko podešavanja mikrotalasne ili telefona.
4. Konfuzija u vremenu i prostoru. Gubi pojam o datumu, godišnjem dobu, proteklom vremenu. — Starenje: pomeša dan u nedelji pa se seti.
5. Problemi sa vidom i prostornom orijentacijom. Teško procenjuje razdaljinu, ima problem sa ravnotežom i čitanjem. — Starenje: promene vida zbog katarakte.
6. Nove teškoće sa rečima. Staje usred rečenice, ne može da nastavi razgovor, koristi pogrešne nazive za poznate predmete. — Starenje: ponekad traži pravu reč.
7. Zametanje stvari bez sposobnosti da rekonstruiše korake. Ostavlja predmete na neobična mesta, ponekad optužuje ukućane za krađu. — Starenje: zametne stvar pa je nađe vraćajući se unazad.
8. Slabije rasuđivanje. Neuobičajene odluke oko novca, zapuštanje lične higijene. — Starenje: pogrešna odluka s vremena na vreme.
9. Povlačenje iz aktivnosti. Napušta hobije, društvo, posao — često zato što primećuje da ne stiže da isprati. — Starenje: povremeno nezainteresovan za obaveze.
10. Promene raspoloženja i ličnosti. Postaje sumnjičav, uplašen, potišten, uznemiren van poznatog okruženja. — Starenje: razvija svoje navike i lako se iznervira kad se poremete.

Jedan znak sam po sebi ne znači ništa. Kombinacija nekoliko, koja traje mesecima i pogoršava se, je razlog da se ode kod neurologa — ne da se čeka.

Faze bolesti

Rana (blaga) faza. Osoba je samostalna: vozi, radi, druži se. Ali se javljaju zaboravnost oko tek rečenog, teškoće sa organizacijom i traženjem reči. Porodica ovo često prvo primeti, a sama osoba ume da bude svesna promene i da je krije.

Srednja (umerena) faza. Obično najduža, može trajati godinama. Potrebna je pomoć u svakodnevnim aktivnostima. Javljaju se izraženija konfuzija, promene ponašanja, lutanje, poremećaj sna. Teret na porodici raste najbrže u ovoj fazi.

Kasna (teška) faza. Potrebna je nega tokom celog dana. Komunikacija je svedena, javljaju se teškoće sa gutanjem i kretanjem, raste rizik od infekcija.

Tempo je individualan. Zato se procena uvek radi na osnovu konkretne dokumentacije, a ne na osnovu dijagnoze na papiru.

Kako se postavlja dijagnoza

Dijagnostika obuhvata neurološki pregled, kognitivne testove, laboratorijske nalaze kojima se isključuju drugi uzroci, i snimanje mozga (magnetna rezonanca ili CT).

Poslednjih godina u kliničku praksu ulaze i biomarkeri — PET snimanje amiloida, analiza likvora, a sve više i krvni testovi koji otkrivaju biološke promene pre nego što se simptomi jasno ispolje. To menja pristup: bolest se sve češće prepoznaje u ranoj fazi, kada je i najviše opcija otvoreno.

Praktičan savet: čuvajte svu dokumentaciju na jednom mestu — otpusne liste, nalaze magnetne rezonance, kognitivne testove, listu lekova. Bez toga nijedna ozbiljna procena, ni domaća ni strana, nije moguća.

Šta danas postoji od terapija

Počnimo od onoga što je pošteno reći: Alchajmerova bolest se danas ne može izlečiti. Svako ko tvrdi suprotno ili ne zna ili prodaje nešto drugo.

Ono što postoji deli se u dve grupe.

Simptomatska terapija. Inhibitori holinesteraze i memantin decenijama su u primeni. Ne zaustavljaju bolest, ali kod jednog broja pacijenata ublažavaju simptome i olakšavaju svakodnevicu.

Terapije usmerene na biologiju bolesti. Antitela koja uklanjaju beta-amiloid iz mozga — lekanemab i donanemab — dobila su odobrenje američke agencije FDA za ranu Alchajmerovu bolest. Važno je razumeti šta ona jesu i šta nisu: prema Alchajmerovoj asocijaciji, lekanemab „nije lek, ali je prva terapija sa punim odobrenjem koja deluje na osnovnu biologiju bolesti i menja njen tok“. Usporavaju napredovanje. Ne vraćaju izgubljeno pamćenje.

Uz to idu i ozbiljni uslovi: primenjuju se samo kod blagog kognitivnog poremećaja i blage demencije, uz potvrđen povišen amiloid (PET ili lumbalna punkcija), uz obaveznu magnetnu rezonancu pre početka i praćenje tokom terapije. Nose rizik od promena na mozgu poznatih kao ARIA, koji je veći kod nosilaca gena ApoE ε4. Da li su i pod kojim uslovima dostupni u Srbiji, proverite sa svojim neurologom.

Šta porodica realno može da uradi

• Ne čekajte. Rana faza je jedini period u kom je najveći broj opcija otvoren — i terapijskih i praktičnih (pravni poslovi, plan nege, dogovor unutar porodice).
• Isključite reverzibilne uzroke. Štitna žlezda, B12, depresija, neželjena dejstva lekova — sve to ume da liči na demenciju.
• Vodite dnevnik promena. Datum, šta se desilo, koliko često. Neurologu to vredi više od uopštenog opisa.
• Mislite i na negovatelja. Iscrpljenost člana porodice koji nosi teret je medicinski problem, ne slabost.

Kubanski pristup

Kuba decenijama razvija sopstvenu biotehnologiju, a u oblasti neurologije radi Centar za molekularnu imunologiju u Havani. Na Kubi je 2022. godine registrovana neuroprotektivna terapija za blagi i umereni oblik Alchajmerove bolesti. Kod Parkinsonove bolesti i drugih oblika demencije terapija je u fazi kliničkih ispitivanja, pa se mogućnost primene procenjuje individualno.

Terapija nije registrovana u Republici Srbiji i ne predstavlja zamenu za terapiju koju je odredio vaš lekar.

Po proceduri koja važi od nedavno, pacijent ne mora da putuje — terapiju u Havani preuzima član porodice, na osnovu prethodno poslate i prevedene medicinske dokumentacije. Da li je terapija uopšte primenljiva u konkretnom slučaju, procenjuju kubanski lekari specijalisti. Kod jednog broja pacijenata odgovor bude da nije, i to je odgovor koji takođe treba čuti.

Detaljno objašnjenje procedure, uslova i dokumentacije: Kubanska terapija za Alchajmerovu bolest i demenciju.

Consulta al Futuro je zvanični i ekskluzivni predstavnik Comercializadora de Servicios Médicos Cubanos (CSMC) za zemlje bivše Jugoslavije. Ugovor i sertifikati dostupni su na stranici sa sertifikatima.

Povezani tekstovi

• Kako se pripremiti za pregled kod neurologa: šta poneti i šta pitati
• Nega osobe sa demencijom kod kuće: praktičan vodič za porodicu

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za dijagnozu i terapiju obratite se svom lekaru.

Izvori: Alzheimer’s Association (alz.org) — 10 ranih znakova, lekanemab i donanemab; U.S. Food and Drug Administration.