Ćelija je osnovna jedinica građe i funkcije svih živih bića. Svaka ćelija u sebi sadrži određene mehanizme koji su zaduženi da stimulišu i ujedno kontrolišu rast ćelija. U telu čoveka se u proseku nalazi između između 50 i 100 triliona ćelija, s tim što treba uzeti ovaj podatak sa dozom zadrške. Ove osnovne jedinice se na dnevnom niovu, trilionima puta dele i recipliraju. Procenjuje se da jedna ćelija samu sebe duplira oko 4.3 miliona puta samo u toku jednog dana. Prilikom tog dupliranja, javljaju se greške, ukoliko se to ne otrkije na vreme, javlja se maligno oboljenje, koje je poznatije pod nazivom rak ili kancer.

Maligni i benigni rak

U otkrivanju ćelija sa greškom, kao i njihovom uništenju glavnu ulogu ima imunološki sistem. Ukoliko se one ne otkriju na vreme, kao što smo je gore već pomenuto dolazi do raka. Tumorske ćelije se brzo šire i samim tim brzo razaraju nova zdrava tkiva. Njihov rast nije uslovljen faktorom koji ih je izazvao i u organizmu su ništa drugo do strana tela, paraziti. Tumorske ćelije mogu zahvatati bilo koji organ u telu. Ono što je važno istaći jeste da postoje maligni i beningni kanceri. Benigni su “statičniji” jer se ne šire na ostale organe tela i ostaju dobroćudni tokom celog života. Sa malignim ćelijama, stvar je dručagija, jer one mogu manje ili više da liče na matične ćelije, mada žive autonomno i znatno kraće od matične ćelije. Međutim, što se maligna ćelija razlike od matične, to se smanjuje mogućnost da se prepozna i uoči pojave tumora, što znatno otežava stvari, jer je i teže odrediti adekvatnu terapiju i lečenje. Maligne ćelije ulaze u krv i limfne žlezde, te na ovaj način, bolest postaje sistemska je, jer dolazi do metastaze i rak se dodatno širi, zahvatajući prvo organe u okolini.

Kako nastaje rak i šta je to što uzrokuje njegovu pojavu je pitanje koje dobija na popularnosti u poslednjih nekoliko decenija, jer je broj obolelih od neke vrste tumora u znatnom porastu. Što samo ukazuje da i je uzroka mnogo. Prema nekim nezvaničnim podacima, do sada je poznato oko 100 različitih vrsta kancera od kojih čovek može da oboli. Vodeći uzrok smrti u zemljama u razvoju jeste upravo rak, što ne iznenađuje ako se uzme u obzir da u nekim od ovih država nema adekvatnih uslova za život. Studije pokazuju da su rak dojke kod žena i rak pluća kod muškaraca najčešći uzročnici smrti u ovim državama.

Prema Međunarodnoj agenciji za istraživanje raka, u primarne uzročnike ovog oboljenja ubrajaju se:

•  duvanski dim,
•  nepravilna ishrana,
•  alkohol,
•  izloženost UV zračenju,
•  mutacije,
•  virusne infekcije.

Oko 20% slučajeva raka u državama Trećeg sveta je posledica infekcija i to najčešće hepatitisa B i C. Ove infekcije menjaju gene, ali da bi došlo do raka, potrebno je da se pojavi veliki broj genetskih promena. U 10% slučajeva pojava je raka upravo genetski nasleđena.

Sve više pažnje se uzročnicima raka

Ovom zdravstvenom problemu sve više pažnje posvećuju kako specijalizovana institucionalna tela, tako i međuvladine i nevladine organizacije. Zahvaljujući razvoju tehnologije pa i samom napretku civilizacije, znanje o raku je znatno prošireno i što je najbitnije povećana je svest među mladim devojkama da je redovna kontrola važna, a i neophodna.
Detaljnim ispitivanjima i skrinig testovima može se otkriti ova bolest. Procesom koji se naziva biopsija se potvrđuje. Praksa pokazuje da se korigovanjem ishrane i samog stila vođenja načina života mnoge vrste raka mogu sprečiti, tu se pre svega misli na rak pluća, rak dojke i rak kože.
Devojke/ žene bi minimum na 6 meseci trebalo da posećuju svoje ginekologe, da izbegavaju solarijum i pečenje na suncu, s obzirom na štetno UV zračenje, posebno u letnjim mesecima.
Skeptici često navode da se rak pluća može dobiti bili vi pušač ili ne, što nije daleko od istine, ali je činjenica da su pušaći skloniji ovom oboljenju više nego osobe koje ne puše duvanski dim. Muškarci najčešće oboljevaju od raka prostate, raka pluće i raka želuca, dok se kod žena javlja rak grlića materice, rak dojke.

Simptomi raka

Kada je reč o nekim opštim simptomima kancera tu spadaju gubitak telesne težine, groznica, konstantna izmorenost i iznenadna promena na koži. Pored tih opštih i postoje i lokalni simpotmi koji su karakteristični za određene vrste kancera. Tako rak pluća može da dovede do blokade bronhija, dok rak jednjaka može voditi do sužavanja samog jednjaka. Jedan od simptoma raka dojke jeste kvržica ili loptica koja se lako može opipati.

Lečenje raka

Hemoterapija u kombinaciji sa cijano i radijacionom terapijom je najčešći vid terapije za lečenje raka. Ukoliko se rak otkrije na vreme može se izlečiti. Znatni veliki broj oblika ovog oboljenja može da se leči, a neki su čak i izlečivi. Hemoterapija iako sa sobom nosi i određene nus pojave u velikom broju slučajeva daje pozitivne rezultate.
I dalje se traga za nekim univerzalnim lekom. Prema brojnim istraživanjima broj lekova protiv lekova je udvostručen u poslednjoj deceniji dvadeset veka.