Multipla skleroza je je bolest mozga i kičmene moždine, tj. centralnog nervnog sistema. Kod multiple skleroze imuni sistem napada zaštitni mijelinski omotač koji prekriva vlakna nerava i time uzrokuje probleme u komunikaciji između mozga i ostatka tela. U krajnjem slučaju, multipla skleroza može da izazove pogoršanje i trajno oštećenje nerava.

Znaci i simptomi multiple skleroze mogu da variraju i zavise od količine oštećenih nerava, ali i od toga koji su nervi pogođeni ovom bolešću. Neki ljudi oboleli od MS mogu da izgube sposobnost samostalnog hoda ili hoda uopšte, dok drugi mogu imati duge periode remisije bez ikakvih novih simptoma.
Ne postoji izlečenje kod ove bolesti. Međutim, uspešna dijagnoza multiple skleroze vodi do lečenja koje može da ubrza oporavak od napada, modifikuje tok bolesti i ublaži njene simptome.

Simptomi multiple skleroze

Znaci i simptomi multiple skleroze se mogu veoma razlikovati od osobe do osobe i u toku bolesti u zavisnosti od mesta pogođenih nerava.
Motorni i senzorni simptomi su sledeći:
• Ukočenost, umrtvljenost ili slabost jednog ili više udova koja se tipično javlja na jednoj strani tela u isto vreme.
• Osećaj prolaska struje kroz telo pri određenim pokretima vrata, naročito pri savijanju napred (Lhermittov znak).
• Tremor, nedostatak koordinacije i nesiguran hod.
• Nevoljna, bolna grčenja mišića.
• Nerazgovetan govor.
• Trnci, mravinjanje.
Problemi sa vidom su, takođe, česti:
• Delimičan ili potpuni gubitak vida, obično u jednom oku, često praćen bolom pri pomeranju očiju.
• Nevoljni trzaji, treperenje i poigravanje očnih jabučica
• Produžena dupla slika.
• Gubitak vida za boje.
Drugi simptomi multiple skleroze mogu biti:
• Zamor.
• Vrtoglavica.
• Oštećenje seksualnih funkcija.
• Poremećaji mokrenja i defekacije.
• Poremećaji spavanja.
• Poremećaj apetita.
• Bezvoljnost i gubitak volje za životom – depresija.
• Neobjašnjivo dobro raspoloženje.

Uzroci i faktori rizika

Uzrok multiple skleroze još nije poznat. Smatra se autoimunom bolešću pri kojoj imuni sistem napada svoja sopstvena tkiva. Nije potpuno jasno zašto se multipla skleroza javlja kod nekih ljudi, a kod drugih ne. Pa ipak, pretpostavlja se da je u pitanju kombinacija genetskih faktora i faktora sredine u kojoj živimo. Dakle, faktori koji mogu doprineti razvoju ove bolesti su sledeći:
• Starost – najčešće se javlja kod ljudi starosti 16-55 godina.
• Pol – tri puta češđe se javlja kod žena nego kod muškaraca.
• Porodična istorija bolesti – ako neko od roditelja ili braće i sestara ima MS, rizik za oboljevanje je veći.
• Određene infekcije i virusi – herpes virus tipa 6, virus koji izaziva infektivnu mononukleozu i dr. povezani su sa ovom bolešću.
• Etnička pripadnost – češće oboljevaju ljudi iz severne Evrope od ostalih.
• Klima – veći je rizik u zemljama sa umerenom klimom poput Kanade, severnog dela SAD-a, Novi Zeland, jugoistočna Australija, države Evrope.
• Vitamin D – nizak nivo vitamina D i nedovoljno izlaganje suncu povećevaju rizik.
• Određene autoimune bolesti – tiroidne bolesti, dijabetes tipa 1, inflamatorne bolesti creva doprinose većem riziku od oboljevanja.
• Pušenje.

 

Dijagnoza multiple skleroze

Ne postoje specifični testovi za otrikrivanje multiple skleroze. Umesto toga, dijagnoza multiple skleroze se obično postavlje uz otklanjanje sumnje na postojanje drugih bolesti sa istim ili sličnim znacima i simptomima.
U svakom slučaju, morate se posavetovati sa lekarom, te vas lekar vas može uputiti na:
• Proveru krvne slike.
• Lumbalnu punkciju i analizu likvora.
• Merenje električnih aktivnosti mozga – evocirani potencijali.
• CT (skener) mozga
• MR – magnetnu rezonanca mozga.
Consulta al Futuro ima u svojoj ponudi tretman lečenja multiple skleroze prilagođen svakoj oboleloj osobi pojedinačno. Multidisciplinarni tim lekara uspešno radi na proceni i lečenju osoba sa multiplom sklerozom. Različite terapeutske metode se koriste u cilju postizanja najboljih rezultata neurološke rehabilitacije i poboljšanja kvaliteta života obolelih osoba.